ВЕСТИ

ИСТОРИЈА ТРГОВИНЕ У НАЗИВУ ВЕНДОМНИА

---

Историја трговине датира још из времена преисторије, када су људи размењивали оруђа или услуге. Најстарији артефакти који говоре у прилог томе су из каменог доба. Након тога следи период процвата трговине у вековима п. н. е., на Блиском истоку, у Римском царству и старом Египту.

У средњем веку сведочимо порасту употребе кованог новца и појави новог сегмента економије – банкарства. Зачеци савременог банкарства налазе се у ренесансној Италији, тачније у Венецији, где налазимо и прве чекове. У другим деловима Европе банкари су све до дубоке ренесансе били златари. Плаћање на рате, уз помоћ чекова или на одложено и данас су актуелни, чак и у сегменту онлине трговине.

Велика промена на пољу трговине и добављача догодила се у периоду класичног колонијализма. До тада је роба најчешће била локалног порекла. Мањи проценат чинила је трговина робом са Блиског истока, првенствено јер је било мало трговаца који су се отиснули на велики пут, а и цена те робе била је висока и резервисана за властелу. У доба колонијалзма Европљани први пут долазе у контакт са новим производима, попут кукуруза, кромпира, зачина, тропских биљака, какаа. Иако је добављач често био њихов суграђанин, роба је била ексклузивна и скупа, а потражња велика, како због радозналости, тако због одређених карактеристика те робе. Тада цивилизација доживљава врхунац трговине у погледу географског домета – роба долази у све крајеве света.

20. век са собом доноси и два рата који неминовно воде рецесију. Стога су у 20. веку основане светске организације попут Међународног монетарног фонда (ММФ), Светске трговинске организације (СТО), задужене за банкарски систем и одрживост вредности новца.

Трговина на велико данас се делом одвија на екранима светских берзи и броји се у процентима и деоницама. Колико промена на берзи може утицати на светску трговину сведочили смо 2008. године, када је цео свет беспомоћно посматрао пад вредности валута. На раст и пад цена утиче и цена сирове нафте, јер директно условљава цену транспорта.

У 20. веку Северна Америка развија нови концепт Б2Ц трговине – тржни центар. Тржни центар представља модернизацију турског базара и италијанске пијаце. Међутим, оно што карактерише тржни центар је величина и садржај који купца задржава унутра – биоскопи, козметички центри, фитнес центри и десетине или стотине продавница које држе пажњу купаца. Формат тржног центра данас све више заступа продаја преко интернета. Странице попут Амазона и еБаyа нуде Вам све док седите удобно у својој фотељи.

Са развојем интернета, трговина је на почетку заузела мало дигиталног простора. Након тога, за мање од 3 деценије, доживела је вртоглав раст. Узимајући у обзир да историја трговине и размене датира из времена преисторије, 30 година је само један трен који истиче потрошачку колективну свест као једну од доминантних особина модерног друштва.

Иако је пандемија коронавируса оставила велике последице у одређеним сегментима трговине, трговина прати развој технолошких достигнућа - развија се брзо и допире до најприватнијих сфера живота модерног човека. Тешки месеци иза нас извели су нас из продавница и продавнице увели у наш дом. Данас се куповина у развијеним земљама у највећој мери обавља преко мобилног телефона који држите испод јастука.

Стога и не чуди што је власник Амазона, Џеф Безос, најбогатији човек данашњице. Амазон коме сведочимо је оно што је некада био пут свиле.

Иако је сам назив изведен из латинског vendere "продавати, понудити од продаје" и omnia "у свим аспектима"[1], назив Вендомниа сугерише трговачке тенденције у модерном друштву.

Назив бранше у којој послује Вендомниа, e-commerce, такође представља мост између прошлости и будућности.

Израз трговина (commerce) је изведен из латинског commercium, "трговина, промет, размена, роба, трговачки путеви" и merx, "роба". [2]

Роба је до сада увек налазила свој пут до купца, колико год он далек био и без обзира на препреке и потешкоће на које трговци на том путу могу наићи. На исти начин роба данас налази пут на интернет страницама. Без обзира на то колика је гужва и колики број кликова у минути, роба увек нађе свог купца.

[1] https://www.online-latin-dictionary.com/latin-english-dictionary.php?parola=Vendo
[2] https://www.online-latin-dictionary.com/latin-english-dictionary.php?parola=merx