VESTI

ISTORIJA TRGOVINE U NAZIVU VENDOMNIA

---

Istorija trgovine datira još iz vremena preistorije, kada su ljudi razmenjivali oruđa ili usluge. Najstariji artefakti koji govore u prilog tome su iz kamenog doba. Nakon toga sledi period procvata trgovine u vekovima p. n. e., na Bliskom istoku, u Rimskom carstvu i starom Egiptu.

U srednjem veku svedočimo porastu upotrebe kovanog novca i pojavi novog segmenta ekonomije – bankarstva. Začeci savremenog bankarstva nalaze se u renesansnoj Italiji, tačnije u Veneciji, gde nalazimo i prve čekove. U drugim delovima Evrope bankari su sve do duboke renesanse bili zlatari. Plaćanje na rate, uz pomoć čekova ili na odloženo i danas su aktuelni, čak i u segmentu online trgovine.

Velika promena na polju trgovine i dobavljača dogodila se u periodu klasičnog kolonijalizma. Do tada je roba najčešće bila lokalnog porekla. Manji procenat činila je trgovina robom sa Bliskog istoka, prvenstveno jer je bilo malo trgovaca koji su se otisnuli na veliki put, a i cena te robe bila je visoka i rezervisana za vlastelu. U doba kolonijalzma Evropljani prvi put dolaze u kontakt sa novim proizvodima, poput kukuruza, krompira, začina, tropskih biljaka, kakaa. Iako je dobavljač često bio njihov sugrađanin, roba je bila ekskluzivna i skupa, a potražnja velika, kako zbog radoznalosti, tako zbog određenih karakteristika te robe. Tada civilizacija doživljava vrhunac trgovine u pogledu geografskog dometa – roba dolazi u sve krajeve sveta.

20. vek sa sobom donosi i dva rata koji neminovno vode recesiju. Stoga su u 20. veku osnovane svetske organizacije poput Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Svetske trgovinske organizacije (STO), zadužene za bankarski sistem i održivost vrednosti novca.

Trgovina na veliko danas se delom odvija na ekranima svetskih berzi i broji se u procentima i deonicama. Koliko promena na berzi može uticati na svetsku trgovinu svedočili smo 2008. godine, kada je ceo svet bespomoćno posmatrao pad vrednosti valuta. Na rast i pad cena utiče i cena sirove nafte, jer direktno uslovljava cenu transporta.

U 20. veku Severna Amerika razvija novi koncept B2C trgovine – tržni centar. Tržni centar predstavlja modernizaciju turskog bazara i italijanske pijace. Međutim, ono što karakteriše tržni centar je veličina i sadržaj koji kupca zadržava unutra – bioskopi, kozmetički centri, fitnes centri i desetine ili stotine prodavnica koje drže pažnju kupaca. Format tržnog centra danas sve više zastupa prodaja preko interneta. Stranice poput Amazona i eBaya nude Vam sve dok sedite udobno u svojoj fotelji.

Sa razvojem interneta, trgovina je na početku zauzela malo digitalnog prostora. Nakon toga, za manje od 3 decenije, doživela je vrtoglav rast. Uzimajući u obzir da istorija trgovine i razmene datira iz vremena preistorije, 30 godina je samo jedan tren koji ističe potrošačku kolektivnu svest kao jednu od dominantnih osobina modernog društva.

Iako je pandemija koronavirusa ostavila velike posledice u određenim segmentima trgovine, trgovina prati razvoj tehnoloških dostignuća - razvija se brzo i dopire do najprivatnijih sfera života modernog čoveka. Teški meseci iza nas izveli su nas iz prodavnica i prodavnice uveli u naš dom. Danas se kupovina u razvijenim zemljama u najvećoj meri obavlja preko mobilnog telefona koji držite ispod jastuka.

Stoga i ne čudi što je vlasnik Amazona, Džef Bezos, najbogatiji čovek današnjice. Amazon kome svedočimo je ono što je nekada bio put svile.

Iako je sam naziv izveden iz latinskog vendere "prodavati, ponuditi od prodaje" i omnia "u svim aspektima"[1], naziv Vendomnia sugeriše trgovačke tendencije u modernom društvu.

Naziv branše u kojoj posluje Vendomnia, e-commerce, takođe predstavlja most između prošlosti i budućnosti.

Izraz trgovina (commerce) je izveden iz latinskog commercium, "trgovina, promet, razmena, roba, trgovački putevi" i merx, "roba". [2]

Roba je do sada uvek nalazila svoj put do kupca, koliko god on dalek bio i bez obzira na prepreke i poteškoće na koje trgovci na tom putu mogu naići. Na isti način roba danas nalazi put na internet stranicama. Bez obzira na to kolika je gužva i koliki broj klikova u minuti, roba uvek nađe svog kupca.

[1] https://www.online-latin-dictionary.com/latin-english-dictionary.php?parola=Vendo
[2] https://www.online-latin-dictionary.com/latin-english-dictionary.php?parola=merx